Deset Milo�evi�evih godina u deset slika (2)

Izbori 1990, po�etak velike neizvesnosti

U prvoj vi�estrana�koj utakmici u Srbiji, SPS je uz zdu�no navijanje dr�avnih medija, prvenstveno televizije, dobio 46,1 odsto glasova, ali je u Skup�tini dobio �ak 194 od 250 poslani�kih mesta. Primenjen je ve�inski izborni sistem - �to je imalo dalekose�ne posledice

Na prvim vi�estrana�kim izborima u Srbiji i Crnoj Gori 1990. desilo se ono �to se nije desilo nigde u zemljama realnog socijalizma (sem u Bugarskoj): trijumfovale su biv�e komunisti�ke partije.

Spektakularan krah "realnog socijalizma" doveo je do biblijskih promena u Poljskoj, Ma�arskoj, �ehoslova�koj, DR Nema�koj. Prvi slobodni izbori bili su zapravo referendum protiv komunizma; u Poljskoj su na izborima 1989. kandidati Solidarnosti osvojili 99 od 100 mesta u Senatu!

Kod nas se 1990. raspao SKJ: Slovenci su predlagali labavi savez, Srbija je insistirala na monolitnoj komunisti�koj organizaciji. Kada su 22. januara 1990. na Vanrednom kongresu SKJ odbijeni svi slovena�ki amandmani Centar "Sava" napu�ta 106 slovena�kih delegata predvo�enih Milanom Ku�anom. U sali tajac, pa gromoglasan, opro�tajni aplauz vedre ve�ine. "Prva ru�a Slovenije" Sonja Lokar nije krila suze. Premijer Ante Markovi� dao je novinarima optimisti�ku izjavu: "Jugoslavija �e i dalje postojati!"

Te godine na malim ekranima su tutnjali mitinga�i, iskopavane su jame po Hercegovini i sve�ano sahranjivane mo�ti pobijenih u Drugom svetskom ratu, Krajinom su se �unjali naoru�ani ljudi, u Benkovcu no�ne stra�e, a u Kninu je zapo�ela "balvan revolucija"...

SK Slovenije je prvi obnarodovao da je spreman da si�e sa vlasti, ako tako gra�ani odlu�e na izborima. Do kraja godine izbori su odr�ani u svim republikama, ali ne i na federalnom nivou: politi�ka vrhu�ka nije mogla ni na ovoj ta�ki da se dogovori. I izborni ritam bio je uveliko razli�it: prvi su na izbore istr�ali Slovenci, sledili su Hrvati, dok su Makedonija i Bosna i Hercegovina izbornu utakmicu imale pola godine kasnije. "Dva oka u glavi" su posle dugog oklevanja odlu�ila da se suo�e sa opozicijom tek u decembru.

Ta prva "prava" izborna utkamica u SFRJ bila je haoti�na: u Sloveniji i u Hrvatskoj odr�ani su izbori za sva tri ve�a republi�ke skup�tine (po slovu Ustava iz '74). U Makedoniji i Bosni i Hercegovini usvojeni su amandmani na republi�ke ustave, pa se pristupilo izborima za republi�ku skup�tinu, gra�ani su birali poslanike za Ve�e gra�ana i Ve�e op�tina. U Srbiji je prvo donet Ustav septembra 1990, pa se onda glasalo za jednodomnu skup�tinu. U Crnoj Gori izborima za isto telo prethodili su julski ustavni amandmani.

U me�uvremenu, u Srbiji su TV-pri�aonice uspavljivale publiku teorijama o bespartijskoj demokratiji i tzv. bespartijskom pluralizmu, koji je lansirao glavni ideolog SPS-a akademik Mihailo Markovi�. Neki su autorstvo ove sintagme-oksimorona pripisivali i dr Mirjani Markovi�, tada jo� personi dramatis iz senke. Kako je klju�ni princip partijskog dokumenta klasi�nog naslova "Stavovi komisije Predsedni�tva Srbije o reformi politi�kog sistema" jedan gra�anin - jedan glas, nije bilo �anse da bude prihva�en u vi�enacionalnoj Jugoslaviji: pravno se ru�i ustavni sistem Jugoslavije. Srpska elita oko SANU-a i UKS-a je odu�evljena: stavove naziva "magna kartom srpske demokratije" i ushi�eno podr�ava svojevrsnu varijantu na�e "kulturne revolucije".*** Dobrica �osi� poru�uje da je "u ovom istorijskom trenutku od adekvatne demokratske procedure mnogo va�niji sadr�aj i kvalitet predlo�enog ustava". I Matija Be�kovi� podr�ava radikalne promene Ustava Srbije - "Srbija, republika koje nema, ne mo�e imati pre�ih zadataka nego da je ima".

U Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Makedoniji opozicione, nacionalisti�ki obojene partije, pobedile su i formirale vlade (same ili u koaliciji). U BiH, gde se verovalo da je najvi�e tvrdih komunista i Antinih reformista, do�lo je izbornog kraha komunista kome nema premca u Evropi: Ante Markovi�, predsednik SIV-a, koji je samo godinu dana ranije u mnogim anketama, od Vardara pa do Triglava, progla�avan za najpopularniju li�nost u zemlji, do�iveo je gorko razo�aranje: biv�i komunisti su osvojili samo �est odsto glasova! U BiH je do�lo do "popisa stanovni�tva"- trijumfovale su nacionalisti�ke stranke SDA, SDS i HDZ.

U izbornoj utakmici u Srbiji zvani�no su u�estvovale 53 stranke: SPS je osvojio 2.320.587 ili 46,1 odsto glasova, ali je zahvaljuju�i ve�inskom sitemu dobio �ak 194 (77,6 odsto) od 250 poslani�kih mesta. Opozicija je bila zbrisana: SPO sa gotovo 800.000 glasova (15,8 odsto) imao je samo 19 poslanika, 456.000 gra�ana je svoj glas dalo nezavisnim kandidatima (u parlament ih je u�lo samo osam). Demokratska stranka koja je okupila srpsku intelektualnu elitu totalno je pokisla: uspela je da osvoji samo sedam poslani�kih mesta (7,4 odsto), za nju je glasalo 372.786 bira�a.

U Srbiji je, kao i u Hrvatskoj, primenjen ve�inski sistem, �to je deformacija volje bira�a sa dalekose�nim posledicama, ukazuje Vladimir Goati u svojoj knjizi "Izbori u SRJ od 1990. do 1998.", sa indikativnim podnaslovom Volja gra�ana ili izborna manipulacija. U Sloveniji, gde je primenjen proporcionalni sistem, sastav parlamenta je mnogo realnije odslikao volju bira�a.

Opozicija u Srbiji i Crnoj Gori je u�estvovala u neravnopravnoj utakmici; bilo je demonstracija i pretnji da �e bojkotovati izbore: u Srbiji je opozicija tra�ila prvo parlamentarne izbore, pa onda novi ustav. Pobedila je vlast. Mediji, prvenstvenstveno TV Beograd i "Politika", iz sve snage su navijali za vlast.

"Albanska alternativa" je bojkotovala izbore. Me�utim, �ak i kad se pokrajina otpi�e u ovoj izbornoj matematici, Srbija nije bila osobito zagrejana za izbornu utakmicu: interesovanje je bilo manje nego u drugim delovima zemlje. Neki analiti�ari misle da su gra�ani Srbije skepti�ni prema radikalnim politi�kim promenama: to potvr�uju �ak i prvi izbori posle Drugog svetskog rata.

Istovremeno sa parlamentarnim izborima u Srbiji su odr�ani i predsedni�ki izbori. Prema novom Ustavu iz 1990, predsednik ima izuzetno velika ovla��enja (rukovodi oru�anim snagama, utvr�uje postojanje ratne opasnosti, progla�ava ratno stanje, mo�e uz konsultaciju s predsednikom vlade da raspusti Narodnu skup�tinu). U�estvovala su 32 kandidata: ve� u prvom krugu trijumfovao je kandidat SPS-a Slobodan Milo�evi�, za koga je glasalo 3,285.799 (65,3 odsto) bira�a. Drugoplasirani Vuk Dra�kovi� osvaja samo 16,4 odsto glasova (824.674), tre�i je bio dr Ivan �uri�, kandidat UJDI-a sa 277.398 glasova, �etvrti Sulejman Ugljanin, kandidat SDA (110.000 glasova), dr Vojislav �e�elj, kandidat grupe gra�ana je peti sa 96.277 glasova.

Partije liberalne orijentacije su i u Srbiji, i u Crnoj Gori vrlo slabo pro�le, ali slabo su pro�le i partije najtvr�ih nacionalista: vladaju�i socijalisti su im zapravo preoteli program! Ratni�ka politika i retorika re�ima nije skrivana: od Gazimestana Slobodan Milo�evi� �alje jasnu poruku: "Bi�e rata, bogami!" (februar 1990, prema dnevni�kim zapisima Borisava Jovi�a).

Socijalisti su parole umotali u ru�i�astu svilu - umesto Komneni�evog pokli�a "Mi �emo povesti Srbiju u smrt ili slavu, satr�emo komuniste!", Slobodan Milo�evi� i hor kandidata SPS-a ponavljaju da �e SPS vratiti dostojanstvo srpskom narodu, da su za "du�no po�tovanje kulture, vere i tradicije srpskog naroda", jer "pro�lost nam mo�e slu�iti na �ast". SPS ve�to koristi strah od socijalne nesigurnosti: sa sloganom da sa njima "nema neizvesnosti", SPS je za mir i bogatstvo, a mra�ne snage opozicije �e uvesti Srbiju u bedu i rat. SPS se bori za "majke koje ra�aju decu za radosti i ro�endane, a ne za ratove i siroma�tvo". Obe�ana je i "jednakost u sticanju bogatstva po�tenim radom", " bogato i moderno selo", "bolji �ivot i dru�tveni ugled prosvetnim radnicima".

Nije bilo neizvesnosti. Bio je to po�etak stra�nog kraja: usledilo je raspadanje Jugoslavije, ratovi, beda i izolacija.

Slobodanka Ast

Te 1990...

• Demonstracije u vi�e gradova na Kosovu. Parola: Kosovo - republika!
• U Beogradu u Centru "Sava" - odr�an prvi posleratni Svetosavski bal.
• SK Srbije se transformisao u SPS.
• �e�eljevi �etnici prekinuli pozori�nu predstavu "Sveti Sava" Sini�e Kova�evi�a "jer ru�i srpski narod".
• Dobrici �osi�u dodeljena Njego�eva nagrada.
• Slovenija proglasila Deklaraciju o nezavisnosti.
• U Tribunju zapaljena ku�a glumca Mije Aleksi�a.
• �e�elj pred Ku�om cve�a preti da �e glogovim kocem prekopati Titov grob u Ku�i cve�a.
• Za vreme utakmice Jugoslavija-Holandija u Zagrebu navija�i okrenuli le�a za vreme dizanja jugoslovenske zastave i zvi�dali himni "Hej Sloveni". Stadion navijao za Holandiju.
• Za patrijarha izabran episkop ra�ko-prizrenski gospodin Pavle. Zamenio te�ko bolesnog patrijarha Germana (91) koji je na toj du�nosti bio od 1958.
• TVB je redovno emitovala BBC i SKY News.
• Radoman Bo�ovi�, predsednik IV Vojvodine, otvorio novo nalazi�te nafte u Banatu.
• Kvadratni metar stambenog prostora kod novobeogradskog "Merkatora" ko�tao je 3500 DM, u Mirijevu - 3000 DM.
• Crvena zvezda osvojila kup �ampiona.

Rekli su '90...

• Slobodan Milo�evi� je najpopularniji Srbin u ovom veku (Dobrica �osi�)
• Srbi imaju edipalni karakter i pokazuju potpunu poslu�nost prema autoritetu, ali u odre�enim situacijama tu autoritarnost pretvaraju u ru�ila�tvo prema nosiocima vlasti. Uostalom, Srbi ubijaju sve svoje vo�e (dr Jovan Ra�kovi�)
• �teta je �to Srbija nema Nikolu Pa�i�a (general Blagoje Ad�i�)
• Milo�evi�eva pobeda zna�i gubitak svake nade da �e u Srbiji preovladati razum, da �e po�eti dijalog i pregovori... Kad pro�e ovo srpsko ludilo, a ono �e pro�i, tek kad Milo�evi� uni�ti Jugoslaviju Srbi �e shvatiti koliko im je ona bila potrebna (�keljzen Mali�i)